HP odlazi, PC ostaje - pobeda ili poraz?
Izaberite željenu stranu:
Kao grom iz vedra neba, makar za one koji nisu naročito upućeni u filozofiju funkcionisanja mehanizama tržišta današnjice, odjeknula je najava kompanije HP da će prodati svoje PC odeljenje, odnosno odeljenje koje se bavi proizvodnjom, plasmanom i prodajom PC računara. Personal Systems Group je mnogo više od PSG akronima, jer se radi o odeljenju koje je HP učinilo najprepoznatljivijim brendom u svetu PC računara. Kako će se taj potez odraziti na svetsko tržište, šta prognoziramo da će se desiti, sve to ispitujemo, ali u jedno smo skroz sigurni - takve stvari utiču na sve nas. Nema boljeg povoda da preispitamo gde je danas svetsko tržište...
Filip Majkić
HP odlazi, PC ostaje - pobeda ili poraz?
Najveći su uvek ogledalo industrije. Pioniri, lideri, predvodnici, oduvek su predstavljali vodilju i smernicu za manje od sebe, često namećući i diktirajući tempo ili standarde koje su drugi pratili. Ništa drugačije nije ni u PC industriji, koju je kao grom iz vedra neba pogodila najava da će se HP “transformisati i preusmeriti”, što je samo najava za izdvajanje i prodaju celokupnog PC biznisa. Pomenuta vest je pravi pravcati tektonski poremećaj, koja je izazvala buru reakcija, nagađanja i analiza, koje u stvari samo pokušavaju da stidljivo ponude odgovor na pitanja: “Šta i kako dalje”, u odsustvu narednih konkretnih poteza.
Nije mnogo drugačije ni sa ovim člankom (osim što je autora naterao da oduzme samom sebi jedan dan od odmora, ali što se mora voli, nije teško). No, ovde se nećemo baviti običnim nagađanjima narednih poteza, pričama ko će kupiti ili neće kupiti koga, naricati nad sudbinom milijardera ili kukati na PC tržište kao takvo, mada ćemo sve to pomenuti. Želimo da svojim čitaocima damo neke teme za razmišljanje, te da ponudimo određene odgovore na pitanja koja se već duže vremena nameću, a poslednji potez HP-a je samo još jači povod da se ista postave.
Svetska kriza i reperkusije
Globalna ekonomska kriza u čijem se srednjem delu nalazimo nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Postoje brojne indikacije da je ceo svet na ivici nove krize, globalnog tipa, započete na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država koje nemilice štampaju novac da zadovolje svoje megalomanske potrebe, što se reflektuje na sve nacije sveta u samom startu, imajući u vidu da je dolar globalna rezervna valuta. A to je samo monetarni sistem, dok se dođe “u realnost” i u praksu, nastaje još mali milion problema.
SAD je ubedljivo najveći potrošač svega na svetu. Građani te države su navikli i smatraju sasvim prirodnim da od svoje plate mogu da finansiraju gomilu kredita, što u praksi rezultuje životnim stilom koji imamo priliku da viđamo u američkim filmovima. Da se razumemo, oni nisu ništa krivi – oni su navikli na enormnu potrošnju, koja se već praktično sto godina podstiče ekonomskom politikom. Istovremeno, predstavljaju ogromnog uvoznika dobara iz inostranstva (bez obzira da li se radi o njihovim ili drugim firmama koje su vlasnici fabrika u kojima se dobra proizvode), i generator ogromne količine posla na svetu. Razmislite, da nije ogromne jagme i potrošnje za visokim tehnologijama, ni Benchmark ne bi postojao, zar ne?
Međutim, SAD je u problemima, i samim tim je ceo svet u problemima. Javni dug je dostigao katastrofalne razmere, kupovna moć dolara je rekordno niska, poverenje građana u monetarne institucije i mogućnost dobijanja posla je strahovito opala. Nezaposlenost je ogromna i otvaranje novih radnih mesta ne može da isprati tempo gašenja starih, makar kada je o “zdravim” poslovima reč.
Ovde ćemo stati jer nam nije cilj da se bavimo krizom, ali nam je cilj da naši čitaoci shvate jedno – šta god da se dešava u SAD, u ostatku sveta može samo biti još gore, još teže i još problematičnije. Problemi najpre pogađaju male. Nije toliko problematično kada nekome plata padne sa 4000 na 3200 dolara, koliko kada plata padne sa 400 na 320 evra. Problemi u ekonomiji su ogromni, i otuda potiče potreba firmi za restrukturiranjima i promenama. Na njima je da se prilagode na način na koji smatraju da treba, ma koliko mi mislili da greše, da to nije u redu ili nas razočarali. Firme se ne bave ekonomskom politikom, one su tu da zadovolje svoje deoničare i prilagode se okolnostima. Ne zaboravimo, HP je američka firma...
Situacija je vrlo teška, i HP traži način da se tome prilagodi...
Ogledalo industrije računara
Pre izvesnog broja godina smo se čudili zašto IBM prodaje svoj PC biznis. Taj biznis im, istina, nije naročito cvetao, ali smo svi smatrali da je to njihova krivica. Verovatno dobrim delom i jeste bila, ali danas taj tehnološki gigant izražava otvoreno zadovoljstvo što je prvi “povukao nogu” i bez problema govori o eri u kojoj živimo kao post-PC eri. Sve i da jesu u pravu, ne zvuči lepo od njih koji PC tržištu, naš je utisak, toliko puno duguju. Ali, to je biznis. Kompanije često vode ljudi kojima je svejedno čime će se baviti, a korporativna politika ceđenja suve drenovine je savršeno tlo za uzgajanje kategorije lidera koji će rešenja uvek tražiti u nekoj formi taktičkog povlačenja.
Stoga, nimalo nije veselo čuti da još jedan lider napušta PC polje. Ni manje ni više nego HP, firma koja kvartalno zarađuje desetine milijardi, čemu prema internim pokazateljima PSG (Personal Systems Group, odeljenje koje se bavi PC računarima) predstavlja ako ne rekordnog, a onda jednog od najvećih donosilaca prihoda, koji se meri milijardama. No, da li je sve tako bajno kao što izgleda spolja?
Moramo reći da ćemo celu problematiku posmatrati iz ugla onih koje PC računari i tržište itekako zanimaju i zainteresovani su za njih. Delom zato što ih volimo, delom zato što od njih živimo. Kompanije vode ljudi uglavnom iz sveta finansija kojima je gotovo svejedno da li će se baviti tehnologijama ili tekstilom, prehrambenim proizvodima ili komunikacijama. Samo je bitan završni finansijski bilans. Mi nemamo taj luksuz, i PC i dalje smatramo potrebom – ni mi ga ne doživljavamo na isti način kao nekada, ali ga ipak doživljavamo. Ne možemo ga prodati, niti odvojiti.
