Intervju: Halcom i Telenor PlatiMo
Izaberite željenu stranu:
Halcom je međunarodna korporacija poreklom iz Slovenije koja se bavi razvojem i implementacijom rešenja vezanim za bankarsko poslovanje. Prisutna je još od ranih dvehiljaditih godina na srpskom tržištu, a u skorije vreme je učestvovala u izradi vrlo interesantnog i modernog PlatiMo servisa za plaćanje putem mobilnog telefona koji je razvijen u saradnji sa kompanijom Telenor i više banaka. Benchmark je imao priliku da kroz neformalni intervju sazna malo više o ovoj uspešnoj korporaciji i njenom angažovanju u Srbiji, kao i o planovima za budućnost.
Bojan Dančuo
Intervju: Halcom i Telenor PlatiMo
Servis PlatiMo je prvi sistem na domaćem tržištu koji korisnicima omogućuje da na veoma siguran, a istovremeno i veoma jednostavan način, svoj novčanik zamene svojim mobilnim telefonom. Za detalje oko ovog servisa obavezno pogledajte Benchmark prikaz PlatiMo servisa.
Treba još napomenuti da je trenutno u toku Telenor akcija promocije PlatiMo servisa, gde svi Telenor postpejd korisnici korišćenjem usluge e-račun i plaćanjem Telenor računa uslugom PlatiMo ostvaruju 20% popusta na mesečnu pretplatu do šest puta.
Tokom gostovanja na godišnjem sastanku slovenačkog kluba u Beogradu, Andrej Komelj, rukovodilac produktnog menadžmenta firme i Gorazd Bavdaž, rukovodilac prodaje u sektoru bankarskih i mobilnih usluga, odvojili su malo vremena i odgovorili na neka naša pitanja. Kako su odgovarali naizmenično i često se dopunjavali, navešćemo ih zajedno.
Benchmark: Čime se firma Halcom bavi?
Halcom je međunarodna korporacija koja potiče iz Slovenije. Najviše radimo u ovoj regiji, a ciljamo i na tržište srednjeg istoka. Radimo na deset različitih tržišta i to primarno sa finansijskim institucijama. Specijalisti smo za elektronske platne sisteme i imamo pet grupa proizvoda. Prva grupa je elektronsko bankarstvo, sa kojim smo i počeli, zatim mobilno bankarstvo, mobilna plaćanja (kao što je PlatiMo u Srbiji), elektronski računi i klirinški sistemi za centralne banke. Ove grupe produkata implementiramo više ili manje na svim tržištima gde postoji potreba za njima.
Što se referenci tiče, radimo sa više od 70 komercijalnih banaka i četiri centralne banke i klirinške kuće u Sloveniji, kao i sa sedam mobilnih operatera.
Benchmark: Kako je došlo do dogovora oko implementacije PlatiMo sistema? Da li ste vi prvi stupili u kontakt sa Telenorom i bankama i ponudili im rešenje ili su oni tražili vas?
Naš moto je „looking ahead“. Mi uvek pokušavamo da razvijemo neke nove proizvode, da budemo kreativni lideri što se tiče novih sistema, novih pristupa na tržištu i slično. Normalno je da se to uvek događa u skladu sa potrebama na tržištu, u ovom slučaju sa potrebama banaka i mobilnih operatera. U Srbiji smo počeli tu priču jer smo već imali razvijenu pilotsku verziju proizvoda, pa smo mogli detaljno o njemu da informišemo aktere koji bi bili potencijalno zainteresovani. Kada smo dobili potvrdu interesovanja, onda smo zajedno počeli da radimo na realizaciji ovog sistema.
Benchmark: Znači vi ste im dali ideju da bi to moglo da se realizuje?
Naša je strategija da budemo od samog početka uključeni u projekat. Ne želimo da budemo samo softver provajder i da imamo programere koji iskucaju neki kod, već radimo i na poslovnoj strani, pogotovo kod sistema koji su ovako kompleksni. Tako je naša uloga i da radimo kao biznis integratori i pokušamo da uradimo što više da ovaj sistem zaživi u praksi.
Benchmark: Kako je uopšte izgledala realizacija PlatiMo? Koliko je bilo komplikovano napraviti interfejse ka pojedinačnim sistemima banaka s obzirom na to da oni umeju da budu veoma različiti?
Sami ste i primetili da su sistemi vrlo različiti kod banaka, ali smo mi rekli da nam je potreban standardni interfejs i definisali smo kako taj interfejs treba da izgleda. Onda su banke integrisale taj servis po našim specifikacijama na svojoj strani, pošto je njima to lakše i imaju programere koji poznaju te sisteme. Koliko je to komplikovano zavisi od banke do banke. Neke banke imaju vrlo moderne core sisteme, pa smo u Sloveniji imali situaciju da su interfejs uradili za tri-četiri dana. Ima doduše banaka koje imaju dosta stare core sisteme i na koje je teško dodavati novu funkcinalnost, pa kod njih to može da potraje i mesec do dva meseca. Ipak, ma koliko da je proces trajao, na kraju su sve banke bile vrlo zadovoljne time. Pokazalo se da smo dobro predvideli šta i na koji način interfejs treba da radi, pa će i nove banke koje treba da uđu u sistem raditi prema istom interfejsu.
Benchmark: Koje su to banke koje još treba da uđu u sistem?
Mi bismo naravno želeli da bude što više banaka, ali trenutno ne smemo navoditi banke sa kojima smo u pregovorima. Naravno, sve srpske banke su pozvane da uđu u sistem, a iskustvo banaka koje su već u sistemu je takvo da će sve banke imati veće benefite što se više njih pridruži sistemu.
Benchmark: Znači banke su svesne toga i sarađuju? Nije bilo situacija gde su rekle „šta će nama to?“?
Upravo obrnuto. Na događajima koje smo organizovali, predstavnici banaka vrbuju i pozivaju ostale banke da se pridruže. Na primer u okviru prezentacije Slovenačkog Poslovnog Kluba ćemo zajedno sa bankama nastupiti na prezentaciji i predstaviti način na koji sistem radi. Imali smo interesantnu situaciju da je predstavnik jedne banke imao prezentaciju ovog sistema u drugoj banci, bez ikakve inicijative sa naše strane.
Benchmark: Rekli ste da je postojao pilot projekat pre ovoga. Da li ste imali konkretnu implementaciju ovakvog sistema pre PlatiMo?
Da. U Sloveniji.
Benchmark: Koji su vam najznačajniji projekti u poslednje vreme na kojima ste radili?
Skoro svi projekti koje radimo su značajni jer u Halcomu želimo da budemo specijalizovani i da ne širimo previše asortiman proizvoda, a sa druge strane da u proizvodima koje imamo pokrivamo skoro sve što se toga tiče. Za elektronsko bankarstvo koje je implementirano kod 70 banaka, puno energije se u Halcom-u ulaže u poboljšavanje, nove verzije i stalno unapređivanje.
Elektronski računi su sistem koji je zaživeo u Sloveniji i koji je sad vrlo značajan. Omogućeno je da firma A šalje račun u elektronskoj formi putem elektronskog bankarskog kanala ka firmi B, koja može samo jednim klikom da plati ovaj račun. Potpuno se izbegava papir i postižu se velike uštede. To je nacionalni sistem u koji su se skoro sve banke u Sloveniji već uključile i to je bio veliki projekat koji je zaživeo prošle godine.
U Srbiji je značajan projekat bio PlatiMo.
Inače, uvek kada su u pitanju klirinški sistemi, to su veliki projekti. Zadnji klirinški sistem Halcom je implementirao u centralnoj banci u Iranu.
