Intervju: Milovan Matijević, vodeći analitičar srpskog IT tržišta
Izaberite željenu stranu:
Benchmark ima priliku i zadovoljstvo da vam predstavi gospodina Milovana Matijevića, vlasnika kompanije Mineco Computers i vodećeg analitičara domaćeg IT tržišta. Reč je o gospodinu koga kompanije zovu kada im je potrebna informacija o tržišnom udelu, prognozi kretanja budućih tokova, koji budno i pomno prati tokove i zbivanja. Zadovoljstvo nam je da ga po prvi put predstavimo publici Benchmark sajta i najavimo DATUM 2011, manifestaciju koju organizuje. Svima iskreno preporučujemo da dobro obrate pažnju na ove stranice, jer se radi o izuzetnoj prilici da upoznate veoma važnu osobu domaće IT scene, kao i da upoznate čime se bavi...
Filip Majkić
Intervju: Milovan Matijević, vodeći analitičar srpskog IT tržišta
Puno je pojedinaca koji se prave važnim, a pravi profesionalci daju najveći doprinos i rade u tišini. Gospodin Matijević jeste itekako važna osoba domaćeg IT-ja, a njegovo znanje, studioznost i analitičarske osobine imaju za cilj da nam pomognu da jednoga dana dostignemo nivo u kome ćemo moći da kažemo – da, Srbija ima uređeno IT društvo. Put je dalek, gotovo nedostižan iz sadašnje perspektive, rad gospodina Matijevića na njemu predstavlja petrolejku koja nam osvetljava izuzetno mračan tunel, koja nam ne dozvoljava da tumaramo po mraku. Nadamo se da ćemo i u budućnosti imati prilike da našim čitaocima predstavimo „preseke“ stanja u domaćem IT-ju zahvaljujući našem uvaženom sagovorniku. Intervjue za Benchmark sajt do sada su davale mnoge važne osobe domaćeg, ali i globalnog IT-ja; iako forma intervjua često nije previše privlačna za čitaoce, ovog puta ćemo reći – ovo je prava osoba, ovo je „taj“ intervju!
Benchmark: Za početak da odgovorimo na pitanje koje će većina ljudi sigurno postaviti, tim pre što se po prvi put pojavljujete na Benchmark sajtu – ko je u stvari Milovan Matijević i koja je njegova uloga u srpskom IT-ju?
U najkraćem, analitičar sam srpskog IT tržišta, pratim dešavanja i tehnološka kretanja u IT sferi u Srbiji od 2004. godine. To je jedini posao koji radim kao vlasnik kompanije Mineco. Radio sam taj posao dve godine kao direktor i rukovodilac lokalne kancelarije IDC-a, jedne od vodećih svetskih analitičkih kuća za koju su, siguran sam, mnogi čuli i van ove branše. Od 2005. do 2007. godine sam bio njihov direktor za Srbiju i Crnu Goru, a od tada sam prisutan sa punim kapacitetima svoje firme Mineco za podršku vodećim igračima na IT tržištu Srbije.
U IT-ju radim još od 1990. godine, kada sam i osnovao svoju kompaniju Mineco, a narednih 14 godina sve do 2004. sam proveo na jakim pozicijama u tada vodećim IT firmama u Srbiji – Coresu od 1998. do 2004. i Adacom u periodu od 1992. do 1997. godine. Dakle, slobodno se može reći da sam u branši već decenijama. Uspeo sam da ostvarim direktni i lični kontakt sa praktično svim vodećim igračima, odnosno firmama koje imaju ključne uloge na domaćem IT tržištu. Sve to je od ogromne važnosti za ovaj posao kojim se bavim.
Benchmark: Ovde bismo se osvrnuli na vaš period u IDC-u, prvenstveno zbog percepcije koju ljudi imaju vezano za strane firme – svi bi voleli da rade za inostrane plate i firme, a Vi niste bili zadovoljni. Šta je bilo u pitanju i šta Vas je prelomilo da krenete samostalno?
Kada sam započeo analitički posao 2004. godine, računao sam na veliki potencijal srpskog tržišta i posao je dobro i brzo krenuo, na osnovu direktnih kontakata na srpskoj IT sceni. Njima je odgovaralo da se neko bavi time i postojao je visok stepen poverenja, može se reći da je ceo posao zasnovan na atipičnom resursu za srpske uslove – to nije ni novac, niti neko materijalno dobro, već - poverenje.
Radeći svoj posao shvatao sam postepeno šta kolegama treba, šta bi mogao biti novi proizvod ili usluga i to je služilo kao podrška za domaće firme. Kada je došla ponuda IDC-a, ona je za mene bila izazov jer je dolazila od vodeće internacionalne kompanije koja je bila veliko ime, a i meni je nedostajala neka vrsta internacionalnog iskustva. To je sasvim sigurno bio izazov.
Međutim, u samom startu se pojavio i kamen spoticanja, pošto je Srbija relativno mali potrošač IT ulaganja i ona su dosta niska. Srbija ulaže svega 10-ak % u IT po glavi stanovnika u odnosu na ulaganja u Evropskoj Uniji. Stoga, IDC nije imao prevelike ambicije, dok sam ja imao veliko interesovanje za lokalne teme. Njihove analize i planovi su više bili posvećeni svetskim trendovima, u okviru kojih smo se mi pojavljivali tako reći poput određene “statističke greške”. Posle dve godine, IDC nije bio spreman da previše investira u razvoj kancelarije u Beogradu, a ono što smo mi mogli da uradimo je prevazilazilo ono što su oni tražili. Stoga smo lako napravili dogovor da za IDC radimo one teme koje njima trebaju, a da teme koje nisu u sukobu interesa radimo samostalno. Odatle se razvio samostalni put, koji je vremenom potpuno prevagnuo.
Benchmark: Kako ste uspeli da kod firmi stvorite pozitivnu klimu, kako bi oni izašli sa realnim podacima? Koliko je dugo potrebno ubeđivati ljude da izađu sa, uslovno rečeno, pravim podacima?
Kada sam započeo posao, svi igrači su bili prepoznati, viđeni, i već se u potpunosti formiralo tržište koje više nije bilo “crno”. U takvoj situaciji su se postavljali obrisi naše IT industrije i u takvom okruženju već su i mentori spolja nametali određene standarde komunikacije i saradnje, koje zahtevaju visok stepen transparentnosti, otvorenosti za ustupanje relevantnih podataka, tako da su firme prosto same shvatile potrebu za realnom slikom i mestom gde se nalaze. Neki su možda želeli da kreiraju sliku kakva bi njima odgovarala, ali su vrlo brzo shvatili da od toga u stvari sami imaju najviše štete. Ukupno gledano, relativno smo bezbolno prevazilazili početne faze saradnje i sticali poverenje, koje se dalje uzajamno gradilo, sve to nakon 2004. godine.
Benchmark: Mnogi tu 2004. godinu vide kao prelomnu u srpskoj IT industriji. Možete li za naše čitaoce reći zbog čega?
Tada je tržište počelo ozbiljno da raste. Obim posla je naglo porastao, počelo je da se radi ozbiljnije, nestala je svaka mogućnost, makar kod ozbiljnih firmi, da se posao radi improvizacijom. Bilo je potrebno formirati tržište i dobiti njegovu preciznu sliku, odnosno sliku odnosa na njemu.
