Ericsson: TV & Video trendovi
Izaberite željenu stranu:
Ericsson u sferi televizije, kako vam to zvuči? Međutim, ne radi se o novajliji. Dragi čitaoci, imamo priliku da vam predstavimo istraživanje koje nam se učinilo vrlo zanimljivim, a koje je Ericsson sproveo za svoje potrebe. Ono ispituje TV i video trendove pristupajući temi na celovit i vrlo sveobuhvatan način. Studija je istraživala na koje načine gledamo televiziju, šta su nam interesovanja, kakvi su trendovi u tom domenu. Istovremeno, to nam je bio odličan povod da uradimo intervju u kome nam je, zašto ne priznati, i na naše iznenađenje otvorena svest o prisustvu kompanije Ericsson u svetu televizije i u toj sferi zastupljenih tehnologija. Zašto istraživanje smatramo svojevrsnim putokazom budućnosti, pročitaćete u nastavku teksta...
Filip Majkić
Ericsson: TV & Video trendovi
Koliko čitalaca vezuje Ericsson za područje televizije i videa uopšte? Pretpostavljamo, ne tako veliki broj. Sa jedne strane, to je logično jer ova kompanija ne pravi hardver koji se direktno kupuje pod njenim brendom, makar ne onaj na koji smo navikli da vezujemo za ovo polje, a to su sami televizori. Sa druge strane, odgovorna je za brojne tehnologije koju koristi savremena televizija. Istovremeno, njen uticaj je sve veći, naročito sa širenjem IPTV tehnologije, za koju je specijalista i kojoj je izuzetno posvećena. Reklo bi se da sa novim tehnologijama, brzim konekcijama, mrežama, njeno vreme na ovom polju – tek dolazi.
Ericsson ConsumerLab je studiju pod nazivom TV & Video Consumer Trend Report 2011 objavio nedavno, a istraživanje je obuhvatilo sledeće zemlje: Australiju, Austriju, Brazil, Kinu, Nemačku, Holandiju, Rusiju, Španiju, Švedsku, Tajvan, Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Južnu Koreju. Tom prilikom je sprovedeno 22 kvalitativna i 13,000 kvantitativnih intervjua, što je činilo reprezentativan uzorak koji je predstavljao čak 400 miliona korisnika.
U analizi se pokazalo da korisnici manje vremena provode uz programe koji se emituju i da postoji jasan uzlazni trend kada se radi o on-demand strimovanim sadržajima. Više od 44 odsto anketiranih kaže da gledaju on-demand TV više od jednom nedeljno, dok emitujuće programe više od jednom nedeljno prati 80 odsto anketiranih. Prva brojka je u porastu u odnosu na prethodna istraživanja, jer se popela sa 38 na 44 odsto, dok je druga u blagom padu. To jasno ukazuje da on-demand sadržaji postaju sve popularniji i prijemčiviji za širu publiku, ali i da korisnici i dalje žele i kvalitetne broadcast i on-demand sadržaje, koji će zajedno činiti TV ponudu u budućnosti. U daljoj analizi se pokazuje da se TV ne gleda manje, već na više načina nego što je to do sada bio slučaj.
Na priloženom grafikonu možete videti kakvi su rezultati dobijeni kada su u pitanju navike korisnika. Za svaku od navika postoje dve linije, od kojih jedna (zelena) pokazuje rezultate dobijene ove godine, dok plava linija pokazuje navike iz prethodne, 2010. godine. Na taj način se jasno mogu uočiti određeni trendovi. Najveći pad doživljava snimanje broadcast programa, sa 50% korisnika na 45% korisnika ove godine. Generalno, trendovi su takvi da nešto što možemo podvesti pod “stare navike” upražnjava nešto manji broj korisnika, dok neke nove stvari koje možemo povezati sa razvojem globalne mreže, interneta i tehnologija, kao što su strimovanje on-demand sadržaja, skidanje sadržaja ili gledanje filmova upražnjava nešto veći broj korisnika.
Očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti, a ukoliko bi se ubrzali u narednim godinama, što nije neočekivano, moglo bi se desiti da vrlo brzo on-demand sadržaji prestignu broadcast sadržaje, koje smo toliko dugo vezivali za TV i smatrali ih sinonimom za televiziju. Pogled na udeo on-demand sadržaja u pojedinim zemljama je jasan pokazatelj šta nas čeka. Možda pomalo iznenađujuće, Španija predvodi (makar u procentualnoj zastupljenosti) tržište sa 44%, što znači da praktično svaki drugi TV korisnik gleda on-demand video. Razvijena tržišta kao što su SAD, Britanija i Švedska su odmah tu, na oko 40%.
U studiji je jedna osoba navela da bi “radije imala 5 omiljenih kanala po ukusu nego milion raznoraznih opcija”, što poprilično dobro ilustruje pravce razmišljanja u današnje vreme. Nešto slično možemo da primetimo i u Srbiji – koliko nas je merilo kablovske operatere po broju kanala koji nude i da li ih danas gledamo na isti način? Naravno, količina i dostupnost kanala su i dalje važni faktori, ali osim njih, danas u važne faktore računamo i dodatne stvari, kao što su dostupnost on-demand sadržaja ili kvalitet emitovanog programa, dok naši sugrađani dubljih džepova itekako znaju da uživaju u HD kanalima, posebno sportskog tipa.
Još jedan značajan faktor u rastu popularnosti on-demand sadržaja je dostupnost odgovarajućeg hardvera i lakoća njegovog korišćenja. Razvojem set-top box naprava kojima je lako rukovati, kao što su Roku, D-Link Boxee Box i brojni drugi, uz jednostavan i dostupan striming (posebno kakav na zapadu pruža recimo Netflix), raste i popularnost on-demand video sadržaja, i to rapidno! Tradicionalne TV kompanije takođe nude bolje mogućnosti i opcije, pojednostavljujući svoje usluge i čineći svoje emisije dostupnim i van samog emitovanja. Istina, u Srbiji još uvek nisu zaživeli pravi servisi u tom smislu u nekoj naročitoj meri, ali i ovde danas imate mogućnost da neku emisiju koju ste možda propustili pogledate na YouTube kanalu matične televizije ili na neki sličan način.
