Fujitsu VDI, povratak terminala na veliku scenu
Izaberite željenu stranu:
Jesmo li napravili pun krug i vratili se konceptima koje smo nekada davno napustili? Pred nama je doba koje će karakterisati cloud computing (na razvijenijim tržištima, koncept je već uveliko implementiran) i u kome će razvoj IT industrije biti, makar u svom pojavnom obliku, baziran na nečemu od čega smo, mislilo se, zauvek odmakli. A kakvo je to „novo PC doba“, nagoveštava primetna ekspanzija radnih mesta sa virtuelnim mašinama, uz infrastrukture za virtuelne desktopove (VDI). U ovom tekstu ćemo pokušati da približimo ovakvo rešenje široj publici, jer benefiti i karakteristike ovakvih sistema nisu možda najjasniji i najvidljiviji dok se malo ne udubimo u suštinu promena koje novo doba donosi...
Filip Majkić
Fujitsu VDI, povratak terminala na veliku scenu
Šta je zapravo VDI? Generalno, sasvim korektan odgovor je i da je Virtual Desktop Infrastructure odgovor na izazove savremenih IT okruženja. No, da bismo dali potpuniji odgovor na ovo pitanje, treba da se zapitamo i koji su to izazovi današnjice i šta danas desktop računar zapravo predstavlja? To je i dalje bez sumnje osnovna alatka za rad u gotovo svim delatnostima. Ali umrežen, i u okruženju naprednije serverske i storidž infrastrukture, kao sredstvo za informatizaciju radnog mesta dobioje skoro sasvim novu dimenziju, što se reflektovalo i na način korišćenja, shvatanje ovih uređaja, kao i poslovnih i korporativnih navika korisnika.
Drugačiji pristup desktop računaru, međutim, nije ograničen samo na performanse i funkcionalnost, već u širem kontekstu prelazi i same granice uređaja, preduzeća, pa i samog posla. IJednostavno, opšti je utisak da bliska budućnost u desktop svetu donosi vraćanje na princip funkcionisanja terminala! Kako, zašto, zbog čega, na koji način, pitanja su na koje ćemo odgovarati u nastavku teksta, upravo sa osnove da je makar prividno, trend „vraćanja na staro“ već izvestan.
Da li ste čuli za OnLive, igračku platformu sa ambicijom tvoraca da služu za strimovanje igara? Naizgled teško zamislivo, ali, nije li lepa pomisao da igranje ne zavisi od grafičke karte, procesora, memorije, hardvera, već da su sve to samo resursi koji se mogu iznajmiti na daljinu, i da nema nikakvih naročitih investicija, izuzev u širokopojasnu internet konekciju? Priznajte da ste se makar i ovlaš, oko toga već zapitali, i da nakon početne neverice kako bi to uopšte funkcionisalo, sve više razmišljate o tome koliko bi vam to zapravo uštedelo novca, vremena i živaca. Ako takav inovativni pristup došao i do igara, a jeste, a OnLive ujedno dobio mnoštvo nagrada za najveću inovaciju u gejmingu, jasno je koliko je sati...
Aktuelni Izazovi
Šta su izazovi današnjice u domenu eksploatacije računara? Pre svega, dosadašnji koncept je u najvećoj meri podrazumevao da koristimo lokalne aplikacije, da podatke čuvamo lokalno, na hard disku, da imamo personalizovana okruženja. Nemojte gubiti iz vida da to povlači i neke stavke koje u prvi mah i ne računamo, kao što su neophodnost poznavanja koje aplikacije se za šta koriste, neophodnost staranja o podacima i tako dalje.
Međutim, sve te operacije postaju eksponencijalno kompleksnije kada se umesto o pojedincu radi o organizaciji. Zamislite samo šta sve treba obaviti da bi se osposobilo jedno radno mesto sa IT strane, počev od nabavke hardvera, ugradnje softvera, instaliranja aplikacija i testiranja, sve do isporučivanja i povezivanja računara. I sve to puta sto, dvesta, hiljadu. Pa onda promene, podešavanja, servisiranje, održavanje. Uporedite to sa konceptom predefinisanog okruženja koje se čuva u „oblaku“, i kome se pristupa pomoću nekog terminala, tankog ili Zero klijenta, bez ikakvih potreba za posebnim podešavanjima i uređivanjima, gde će korisnika već sačekati sve potrebne aplikacije koje su jednom (davno) podešene i postavljene. Simpatično, zar ne?
Pored toga, postoji još jedna vrsta problema koja se pojavljuje kada se „razmišlja globalno“, a to je korišćenje resursa. Studije pokazuju da se u proseku efektivno koristi manje od 10% procesorske snage, posmatrano u 24-časovnom periodu. A svi znamo da se, osim kod izuzetnih rešenja, struja troši kad god je kompjuter uključen, bilo da se intenzivno koristi ili ne. Konačno, da li je efikasno smeštati aplikacije i OS na hard diskove svakog pojedinačnog računara i plaćati tolike licence, od kojih mnoge nikada ne bivaju iskorišćene? To su sve troškovi eksploatacije o kojima veliki sistemi moraju da vode računa.
Sa druge strane, ukoliko je kompletan OS sa softverom u cloud okruženju, njemu se može pristupiti sa bilo kog računara, a dovoljna je (i neophodna) i samo internet konekcija. Sve poborojano utiče značajno na operativne troškove.
